Mala škola podmazivanja

05.09.2017

Kontaminacija maziva, s naglaskom na hidrauličkim tekućinama.

U sledećih nekoliko brojeva našeg časopisa ćemo u Maloj školi podmazivanja obrađivati kontaminaciju maziva. Ona je prisutna u svim vrstama maziva, a posebno je neugodna u hidrauličkim tekućinama, jer one zahtevaju najviši nivo čistoće. Upravo kontaminacija je daleko najčešći krivac za kvarove hidrauličkih uređaja. Prvo će biti nabrojane vrste i izvori kontaminata, zatim njihov negativni uticaj, a u zaključku će biti naveden i način kontrole i upravljanja kontaminacijom.

Kontaminacija hidrauličkih tekućina je neizbežna pojava, jer deo kontaminata u hidrauličku tekućinu dolazi već tokom proizvodnje, a ostali u toku transporta, skladišćnja, punjenja hidrauličkih uređaja i tokom upotrebe. S obzirom na to da kontaminaciju ne možemo u potpunosti sprečiti, važno je da znamo da izmerimo stepen (ne)čistoće hidrauličke tekućine, jer na taj način utvrđujemo da li je još prikladna za upotrebu. Potreban stepen čistoće možemoda  postignemo i održavamo pomoću filtriranja. Za to je potrebna odgovarajuća sposobnost filtriranja hidrauličke tekućine, a filteri moraju da budu pravilno izabrani i dovoljno kvalitetni [1].

Vrste i izvor kontaminata

Većinu kontaminata možemo da opišemo s jednom ili više sledećih karakteristika:

- fizikalno stanje (čvrsti, kapljasti, gasoviti),
- mehaničke osobine (gustoća, tvrdoća, veličina, oblik itd.),
- oblik u kojem su prisutni (slobodni, otopljeni, emulgovani),
- hemijska podela (organski, anorganski, posebne smese itd.),
- hemijska reaktivnost (inertni, katalitički, reaktivni),
- biološko stanje (živi, neživi).

Važan oblik kontaminata je njihov izvor. Poznavanje izvora omogućuje upotrebu preventivnih zahvata, pomoću kojih možemo da ih izdvojimo, uklonimo ili ograničiti njihove uticaje. Mogući su sledeći oblici izvora:

- ugrađene čestice (levački pesak, čestice oksida, prašina, vlakna krpa za čišćenje, odvojene čestice pri obradi…),
- čestice nastale toekom rada (trošenje metala i zaptivki, rđa, čestice filtera i gumenih cevi, čestice boje, proizvodi starenja ulja),
- spoljne, iz okruženja dospele čestice (npr. one koje dolaze kroz izduvnike, loše zaptivke i drugi otvori tokom normalnog rada i one koje unosimo pri dolevanju tekućine u sistem).

Negativni uticaj kontaminata

Kontaminat je bilo koja materija koja ometa delovanje komponenata hidrauličkog sistema. To ometanje se odražava kao mehanički i/ili hemijski uticaj/međusobno delovanje na komponente sistema, tekućine ili njene aditive [1]. Mehanički uticaj uključuje:

- blokiranje pomaka radi čvrstih čestica,
- trošenje između čestica i površina komponenata (model 3 tela),
- otežavanje prolaska svetlosti i radi toga mutan izgled tekućine.

Hemijske reakcije obuhvataju:

- koroziju i druge oksidacijske tvorevine,
- promenu stanja tekućine,
- trošenje aditiva, ponekad povezano s štetnim nusproduktima,
- nastanak mikroorganizama,
- ljudske reakcije na toksične materije i mikroorganizme.

Glavni kontaminati su voda, vazduh i čvrste čestice. Mogu se pojaviti samostalno, a često i zajedno, što dodatno pojačava njihov negativni uticaj na tekućinu i hidrauličke komponente. Na taj način uzrokuju smetnje u delovanju hidrauličkih komponenata i čitavog hidrauličkog sustava, što je prikazano na slici 1.

Slika 1: Uticaji na starenje hidrauličke tekućine

Sa slike: tekočina – tekućina, hidravlične sestavine – hidrauličke komponente, hidravlični sistem – hidraulički sistem, staranje – starenje, obraba – trošenje, motnje v delovanju – smetnje u delovanju, trdni delci – čvrste čestice

Voda se delimično emulgira u hidrauličko ulje, a veći deo se izlučuje kao čista voda i uzrokuje koroziju hidrauličkih komponenata. Vazduh ubrzava starenje hidrauličke tekućine, a deluje i korozivno na hidrauličke komponente i uzrokuje njihovo trošenje, jer pogoršava osobine podmazivanja. Čvrste čestice su katalizator starenja hidrauličke tekućine i uzročnik trošenja hidrauličkih komponenata. Čvrste čestice su u većoj ili manjoj meri uvek prisutne.

Kontrola i upravljanje kontaminacijom

Spomenuli smo da su kontaminati neizbežna pojava, pa je kontaminaciju potrebno kontrolisati i njome upravljati (to znači zadržavati je na takvom nivou koji još ne predstavlja opasnost za pouzdan rad hidrauličkih uređaja).

Postupak kontrole i upravljanja kontaminacijom odvija se u četiri glavna koraka, koja su prikazana na slici 2.

Slika 2: Postupak kontrole i upravljanja kontaminacijom

Sa slike: Kontrola in obvladovanje kontaminacije – Kontrola i upravljanje kontaminacijom, Glavne stopnje – Glavbni koraci, kontaminantov – kontaminata, (velikost, število, ...) – (veličina, broj, oblik, sastav, ...), Izključevanje (omejevanje) – Isključivanje (ograničavanje), Odstranjevanje ... – Uklanjanje..., dinamični pojav – dinamička pojava, čas - vreme

U prvom koraku pomoću jednostavnih metoda prepoznajemo vrstu i približnu količinu kontaminata. U drugom koraku pomoću kompleksnijih i skupljih metoda dobijamo dodatne podatke, kao što su veličina i broj čestica, njihov oblik, hemijski sastav itd. U trećem koraku pomoću prethodno definisanih podataka (na primer hemijskog sastava čestica, koji nam omogućava zaključivanje o izvoru kontaminata) isključujemo, odnosno u stvari ograničimo daljnji ulazak/nastajanje kontaminata. U poslednjem, četvrtom koraku prispele kontaminate uklanjamo iz sistema, za šta primenjujemo jednostavnije postupke separacije ili zahtevnije postupke filtriranja.

Moramo da napomenemo i da je kontaminacija dinamička pojava, jer kontaminati neprestano nastaju/ulaze u sistem, a s druge strane ih elementi za filtriranje isto tako neprestano uklanjaju. Količina je zavisna od toga u kom vremenu je merimo i na kom mestu u sistemu.

Milan Kambič

www.olma.si