Domaće inženjerstvo na delu: Jedinstvena sanacija rotora HE Bajina Bašta

14.01.2026

Kritičan kvar na jednom od najvažnijih hidroenergetskih postrojenja u Srbiji rešen je zahvaljujući domaćem inženjerskom znanju, tesnoj saradnji nauke i industrije i izuzetnoj organizaciji radova. U Reverzibilnoj hidroelektrani Bajina Bašta uspešno je izvedena brza i inovativna sanacija teško oštećenog rotora, čime je izbegnut višegodišnji zastoj u proizvodnji električne energije. Rezultati ovog složenog poduhvata predstavljeni su na stručnom seminaru pod nazivom „Sanacija rotora na RHE Bajina Bašta“, koji je održan 26. decembra 2025. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Foto: Mašinski fakultet u Beogradu

O značaju ovog projekta govorio je dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu,  prof. dr Vladimir Popović, koji je tom prilikom istakao da je Mašinski fakultet prepoznatljiv po snažnoj saradnji sa privredom. „Bez te saradnje, fakultet realno i nema preteranog smisla. Možda zvuči grubo, ali tako jeste i zato smo na tu saradnju i ponosni“, rekao je dekan.

Profesor Popović je pozdravio prisutne kolege iz Elektroprivrede Srbije (EPS), Drinsko-limskih hidroelektrana, „Goša Montaže“, kao i profesore i studente angažovane na projektu.  Izrazio je ponos što je, i pored izuzetno teške godine, Fakultet uspeo da održi saradnju sa privredom na približno istom nivou kao i prethodnih godina, pri čemu je Elektroprivreda Srbije istaknuta kao „ključni partner“ Mašinskog fakulteta.  Podsetio je i da je ove godine na Fakultet upisano oko 700 novih studenata, što je, kako je rekao, takođe jako važno za budućnost fakulteta.

Posebno je istakao značaj seminara, kao priliku da se javnosti predstave inženjerski poslovi koji se, kako je naveo, ne realizuju svakodnevno i koji nisu nešto što možda interesuje širu javnost, ali su svakako važni. „Mašinski fakultet će svakako nastaviti da radi i da se razvija. Bez obzira kakve su okolnosti moramo da idemo napred. Kroz prezentacije smo želeli da kažemo šta i koliko smo uradili, šta umemo da uradimo, da je inženjerstvo i dalje živo u našoj državi i da imamo ljude koji znaju i hoće nešto da urade“, istakao je dekan.

Problem je otkriven u julu ove godine, kada su na glavnim nosećim gredama, odnosno zubcima rotora teškog 440 tona, uočene ozbiljne prsline. Stručnjaci su brzo utvrdili da je reč o izuzetno opasnom stanju i da povratak agregata u rad bez temeljne intervencije nije moguć. Analize su pokazale da su naponi u originalnom konstruktivnom rešenju bili previsoki i dugoročno neodrživi, što je lom materijala činilo neminovnim.

Originalni proizvođač opreme i jedan od nosilaca revitalizacije HE „Bajina Bašta“, japanska kompanija „Tošiba“, ponudio je dva rešenja – izradu novog rotora sa rokom isporuke od tri do četiri godine ili popravku koja bi trajala između godinu i po i dve godine. Za elektroenergetski sistem Srbije, s obzirom na značaj proizvodnog kapaciteta RHE Bajina Bašta, takvi rokovi bili su potpuno neprihvatljivi. Zbog toga je formiran domaći stručni tim koji su činili eksperti sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, „Goše Montaže“ i Elektroprivrede Srbije.

„Problem je bio ozbiljan, tamo gde ih inače niti očekujemo niti skoro da ih ikad bilo“, istakao je u uvodnom izlaganju profesor emeritus Aleksandar Sedmak, koji je kao ekspert za prsline radio na proceni oštećenja.

Brzo je konstatovano da povratak agregata u rad ne dolazi u obzir i da je hitno moralo nešto da se preduzme. U saradnji sa kompanijom „Goša Montaža“, koja je već radila na revitalizaciji elektrane, i profesorom Taškom Maneskim, vrhunskim stručnjakom za modeliranje konačnim elementima, odmah se pristupilo rešavanju problema.

„Prof. Maneski je analizirao ponašanja elemenata konstrukcije rotora i utvrdio raspodelu napona, što je bio ključan korak u definisanju daljih postupaka. Nezavisne analize su pokazale da je naponsko stanje bilo takvo da nije ni čudo što je došlo do prslina i delimičnog loma nosećih zuba kada se ceo rotor oslonio na njih. Sreća je što nije došlo do potpunog loma“, istakao je prof. Sedmak.

Idejno rešenje koje je tim predložio bilo je veoma originalno. Umesto zamene cele konstrukcije, predloženo je ojačanje postojećeg rotora dodavanjem novih, manjih nosećih greda. Iako kraće, ove grede su pažljivo pozicionirane tako da efikasno preuzimaju opterećenje i smanjuju napone na kritičnim mestima.

„Nakon ozbiljnih sastanaka sa japanskim partnerima, „Tošiba“ je, iako iznenađena, prihvatila ovo originalno rešenje. Mislim da je to bila prava odluka, tako da se ja zahvaljujem EPS-u koje je zdušno podržalo domaću pamet“, rekao je prof. Sedmak.

Elaborat sanacije rotora predstavio je prof. dr Taško Maneski, ističući da je reč o izuzetno složenom projektu koji je zahtevao potpuni timski rad. Kako je naglasio, nijedna odluka nije donošena pojedinačno, već u dogovoru Elektroprivrede Srbije, kompanije „Goša Montaža“ i stručnjaka sa Mašinskog fakulteta.

Rotor težak 440 tona predstavljao je značajan tehnički izazov, zbog čega je svaka intervencija morala biti pažljivo planirana u izuzetno ograničenom radnom prostoru. Tim je koristio napredne metode skeniranja i numeričkog modeliranja kako bi utvrdio uzrok pukotina i pronašao optimalno rešenje za rasterećenje konstrukcije.

Ključ uspeha bilo je uvođenje novih, kraćih nosećih greda, koje su pravilnim pozicioniranjem preuzele opterećenje i omogućile značajno smanjenje naprezanja. „Napon na kritičnim mestima snižen je sa oko 300 na približno 110 megapaskala, što garantuje bezbednu eksploataciju“, istakao je Maneski. Svi radovi, od mašinske obrade do zavarivanja i montaže, bili su pod strogom kontrolom i potvrđeni eksperimentalnim ispitivanjima.

Maneski je zaključio da je uspešna sanacija rezultat visokog nivoa stručnosti i koordinisanog timskog rada. „Ovo je prilika koja se ne dešava često u radnom veku – rešenje ovakvog problema zahteva maksimalnu posvećenost svih uključenih. Zahvaljujući domaćoj pameti i stručnosti, projekat je uspešno završen i rotor je bezbedan za dalju eksploataciju“, istakao je prof. Maneski.

O izvođenju radova govorio je dipl. inž. Predrag Mitić iz kompanije „GOŠA montaža“, koja je bila nosilac realizacije sanacije u izuzetno ograničenim i rizičnim uslovima. „Problem sa kojim smo se suočili bio je veoma ozbiljan – prsline na rotoru generatora i ograničen prostor ispod njega činili su izvođenje radova komplikovanim i nesvakidašnjim. Nije bilo prethodnih iskustava na kojima bismo mogli da se oslonimo, sve smo morali da smislimo i razvijamo sami,“ rekao je Mitić.

Jedan od najsloženijih zadataka bilo je podizanje i rasterećenje rotora teškog 440 tona bez oštećenja podloge i opasne koncentracije opterećenja. Za tu svrhu razvijen je specijalan hidraulični sistem sa osam sinhronizovanih cilindara, koji je uspešno primenjen. Radovi su obuhvatili i izuzetno zahtevne operacije u skučenom prostoru, uključujući bušenje 32 otvora sa unutrašnje strane rotora, montažu novih greda i rasterećenje konstrukcije. Mašinska obrada, brušenje i zavarivanje izvođeni su u uslovima sa svega 40 centimetara radnog prostora ispod rotora.

Prema Mitićevim rečima, ovaj projekat je primer da složeni tehnički problemi ne moraju nužno da se rešavaju višegodišnjim zastojima i skupom zamenom opreme. On je posebno istakao značaj timskog rada i međusobnog poverenja. „Ovo nije bio uspeh jedne firme ili jednog pojedinca. Radili smo kao jedan tim – fakultet, investitor, stručnjaci elektrane i izvođači. Upravo ta sinergija nauke i struke omogućila je da se jedan izuzetno rizičan poduhvat uspešno privede kraju“, zaključio je Mitić.

Prisutnima se obratio i izvršni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS), Sava Bezmarević i istakao da sanacija rotora Reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta predstavlja izuzetan primer domaćeg inženjerstva i timskog rada.

„Posao je bio vrlo interesantan i nekarakterističan, nešto što se do sada nije desilo“, rekao je Bezmarević, naglašavajući da je početak bio nepredvidiv zbog neodređenog stava japanskog proizvođača opreme, kompanije Tošiba. Njihovi predlozi – nabavka novog rotora za tri do četiri godine ili popravka koja bi trajala godinu do dve – bili su neprihvatljivi, pa je bilo potrebno angažovati domaće inženjere i eksperte.

Sanacija je započeta sa različitim idejama, prvobitno uz kompaniju „Goša Montaža“, a ključnu ulogu preuzeo je Mašinski fakultet. „Rešenje je evoluiralo do konačne, efikasne verzije, pokazujući snagu domaće pameti i sinergiju nauke i industrije“, rekao je Bezmarević. Puštanje agregata u rad planirano je za 15. februar, kada će biti izvršen završni test. Bezmarević je pozvao sve prisutne da dođu i uvere se u uspešnost projekta.
 

Izvor: Mašinski fakultet u Beogradu