Da li smo na pragu uvođenja oznake kvaliteta robota?

11.12.2025

Kada autonomni roboti komuniciraju s ljudima i obavljaju zadatke autonomno, njihova osetljivost je ključna, jer ih čini bezbednim i prilagodljivim. Međutim, trenutno ne postoji standardizovani postupak za određivanje ove osetljivosti, a samim tim ni pogodnosti pojedinačnih robota za fizičke interakcije.

Foto: U UI centru za bezbednost i sposobnosti robota u TUM MIRMI su istraživači Alesandro (Alessandro) Melone, Robin Kiršner (Kirschner), u sredini, i Kibra Karakan (Kübra  Karacan), u pozadini, više godina analizirali osetljivost robotskih manipulatora.
Izvor: Andreas Heddergott / TUM 

Istraživači iz Instituta za robotiku i mašinsku inteligenciju (MIRMI) Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) nedavno su razvili sistem evaluacije koji može da se koristi za upoređivanje industrijskih robota, a u budućnosti i drugih sistema kao što su mobilni i humanoidni roboti ili robotske ruke. Na taj način oni otvaraju put za kristalizaciju prednosti i nedostataka robotskih sistema. 

„Testna metodologija TUM MIRMI ima potencijal da postane industrijski standard za testiranje“, objašnjava dr. Akim Liliental (Achim Lilienthal), zamenik direktora MIRMI-ja i profesor za otkrivanje inteligentnih sistema. To bi stvorilo uslove za uvođenje oznake kvaliteta za brzo rastuće tržište robotike. „Poznavanje mogućnosti robotskih sistema je od velike pomoći industriji“, dodaje prof. Liliental, napominjući da kompanije žele da maksimalno iskoriste robotske sisteme. Prof. Lorenco (Lorenzo) Masia, izvršni direktor TUM MIRMI, ističe misiju revolucionarne ideje tamošnjih istraživača: „Na osnovu prvobitne ideje, uveren sam da će se AI centar za bezbednost i performanse robota u TUM MIRMI razviti u nezavisni nacionalni centar za testiranje robotike“. 

Polazna tačka istraživanja s jednoručnim robotima 

Istraživači su prvo ispitali i klasifikovali jednoručne robote poznatih proizvođača koji se koriste u industriji i istraživanju. Iako su mnoge robotske ruke na izgled slične, svaka poseduje prednosti i nedostatke, s velikim razlikama između senzora, motora i stvarnih mozgova inteligentnih mašina. To rezultira sistemima koji se u velikoj meri razlikuju u svojim osnovnim mogućnostima. Neki su snažni i precizni u svojim pokretima, dok su drugi nežni, prilagodljivi i osetljivi u interakciji s okolinom. 

Da bi istakli ove razlike i kontinuirani napredak robotike, istraživači iz AI centra za bezbednost i performanse robota u TUM MIRMI razvili su robotsko drvo koristeći jedanaest industrijskih manipulatora. Na osnovu Darvinovog drveta života, pokazali su fundamentalno različite adaptacije različitih vrsta na svoje „stanište“, u ovom slučaju ne živih bića nego robota. „Da bismo to uradili, proučavamo osnovne mogućnosti koje su robotu potrebne u procesima, kao što su koliko dobro prati datu stazu, zauzima poziciju, koliko nežno može doći u kontakt s površinama i koliko je bezbedan u sudarima između robota i ljudi“, objašnjava direktorka laboratorije Robin Kiršner (Kirschner). 

Uz pomoć analize značaja su identifikovali znatne razlike između sistema. Zatim su ih kombinovali s algoritmom za maksimizovanje očekivanja da bi stvorili klasifikaciju robota na osnovu podobnosti. Samo za taktilnost postoji dvadeset pet merenja koja opisuju osetljivost robota u fizičkom kontaktu s okolinom. Između ostalog, radi se o određivanju da li je, na primer, sila koja deluje na površinu zapravo veća nego što je predviđeno, ili da li robot može da izazove povrede ljudi. Iz obrasca koji se pojavljuje na dijagramu pauka na osnovu merenja, čak i laici mogu da na prvi pogled vide osetljivost robota. 

Istraživači sisteme na osnovu njihovih mogućnosti klasifikuju u kategorije „industrijskih robota“, „kobota“, „mekih robota“ i „taktilnih robota“. U hirurškim robotima je ključna preciznost. Međutim, kod upotrebe u skladištima ili fabrikama naglasak je na snazi i otpornosti, to jest sposobnosti izvođenja ponavljajućih pokreta tokom dužeg vremenskog perioda. „Postojeća merenja kretanja kombinujemo s našim novim taktilnim merenjima, da bismo po prvi put ponudili kompletan pregled osnovnih mogućnosti robotskog sistema za fizičke interakcije“, dodaje Robin Kiršner. 
 

Izvor: Jernej Kovač