Srbija može da postane centar Zapadnog Balkana za zelenu industriju

08.11.2016

Formira se radna grupa za unapređivanje položaja naše reciklažne industrije i finansiranja u toj oblasti, istakao ministar Sertić u Privrednoj komori Srbije

Formira se radna grupa za unapređivanje položaja naše reciklažne industrije i finansiranja u toj oblasti, istakao ministar Sertić u Privrednoj komori Srbije




Srbija je pozitivno ocenjena u izveštaju Evropske komisije za pomake u oblasti životne sredine, izjavio je danas ministar privrede Željko Sertić u Privrednoj komori Srbije, na dijalogu privrede, države i struke „Imate reč – budite deo rešenja“, za oblast hemijske, gumarske, industrija nemetala i zelena industrija. Značajno mesto u dijalogu zauzeli su problemi zaštite životne sredine jer zelena industrija postaje sve jača i kod nas i svetu.
Sertić je, u okviru dijaloga, ocenio da se može reći da smo u oblasti životne sredine „na dobrom putu“, ali da treba još dosta konkretnih stvari uraditi. Prema njegovim rečima, položaj reciklera mora sistemski da se uredi, da se utvrde modeli i definiše kako ta preduzeća treba da rade da bi imala otvoren put ka tržištu. „U narednih nedelju dana će biti formirana radna grupa koja će raditi na unapređivanju položaja reciklažne industrije u finansiranja u toj oblasti“, rekao je Sertić i podsetio da je pre oko dve godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine i da je to izazvalo dosta problema i zastoja, i poručio da će se država u narednom periodu posvetiti razvoju reciklažne industrije.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine Stana Božović je naglasila da poglavlje 27, koje se odnosi na ekologiju, čini trećinu predstojećih obaveza Srbije u evropskim integracijama, kao i da je ekologija najsloženije i najskuplje poglavlje po pitanju obaveza Srbije. Ona je najavila da će bilateralni skrining za tu oblast početi već u novembru, da se očekuje da pregovori počnu u 2016. godini i da će domaće zakonodavstvo biti usklađeno sa evropskim u 2018. Za Vladu, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, kako je navela, nema dileme po pitanju ispunjavanja obaveza u oblasti ekologije i Srbija će sve uraditi u skladu sa evropskim standardima.

Sekretar Udruženja za hemijsku industriju u PKS Vekoslav Šošeć je istakao da u toj grani privrede ima oko 2.500 firmi u kojima ima 41.000 zaposlenih. Prema njegovim rečima, ta privredna grana, bez farmacije, učestvuje sa 2,57 u domaćem bruto proizvodu, godišnji izvoz iznosi 2,3 milijarde dolara, što je 13,9 odsto ukupnog izvoza Srbije. Kako je rekao, hemijska industrija uvozi godišnje više od tri milijarde dolara, što je 16,4 odsto ukupnog izvoza.

Privrednici su predložili da se napravi berza otpada, jer bi tako posao išao mnogo brže nego putem javnih nabavki a država bi mogla mnogo brže da naplaćuje PDV. Takođe, oni traže novi zakon o upravljanju otpadom, zaštitu od nelojalne konurencije, da se konkursi raspisuju na vreme, uvođenje reda u naplaćivanje taksi pošto su, kako kažu, pojedini privilegovani.

Ministar privrede Željko Sertić rekao je i da je donošenje novog Zakona o planiranju i izgradnji ukočilo nerešeno pitanje konverzije prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu, kao i da je to politička odluka. On se složio sa konstatacijom privrednika da je nerešeno pitanje konverzije zemljišta usporilo investicije, dodajući da bi domaća građevinska operativa bila više uposlena da je konverzija rešena, kao i da srpsko građevinarstvo ne bi bilo na tako niskim granama kao što je to sada.

Povodom novog Zakona o planiranju i izgradnji Sertić kazao da je ranije postojala ideja da se donese pet zakona iz oblasti građevinarstva, ali da je sada cilj da se usvoji novi krovni Zakon o planiranju i izgradnji, dok će se na izradi posebnih zakona, na primer Zakona o građevinskim materijalima, raditi u u toku 2015. godine.
Najavio je takođe da će vrlo brzo biti pripremljen i Zakon o inspekcijama koji je veoma važan za državu.

Privrednici su izneli barojen porobleme koji prate gumarsku industriju, proizvodnju stakla, šamota, kućne hemije, reciklaže pet ambalaže i plastičnih kesa, ali i probleme velikuih sistema kao što je EPS u vezi sa zbrinjavanjem pepela. Bilo je reči i o problemima privatizovane imovine na Kosovu i Metohiji i o mogućnostima uspostavljanja carinske unije.

Ministar Sertić je istakao značaj dijaloga privrednika, predstavnika struke i države i naglasio da je država promenila svoj način funkcionisanja i da se okreće ka onima koji stvaraju dohodak u ovoj državi, ali je zatražio i da se ukaže na delove sistema koji ne funkcionišu. „Mi nemamo zlato, naftu ili gas, i zato moramo da napravimo efikasnu državu koja će omogućiti industrijama da rede i zarađuju“, zaključio je Sertić.

Više...